Nativity Encyclical of 2021 of the Diocese of Western Europe in Serbian

“Августовим  успостављањем  јединствене  власти  на  земљи  престало  је многовлашће међу људима; Твојим очовечењем од Чисте уништено је идолско  многобоштво.  Под  једно  светско  царство  потпадоше  градови;  у  власт  једнога  Божанства  повероваше  незнабошци.  Пописа  се  народ  по  наређењу  Цезаровом;*60 потписасмо се ми који верујемо именом Божанства на основу тога што си се Ти, Боже наш, очовечио. Велика је Твоја милост! Слава Ти! “(Доксастикон Вечерње Рождества Христовог)

Љубљени у Христу Господу нашем, рођени у телу ради нашег спасења,
У овом лепом доксастикону, горе цитираном, монахиња Касијанија (Касија) (+ око 865) нам јасно указује да је Бог изабрао време великих светских догађаја да нам дође у самом телу које је примио од најдостојније од свих људи свих  векова, Пресвете Богородице. Опет, у нашим садашњим стресним временима, „народи се уписују по наредби цезара“ – ко има уши да чује нека чује – али ми верници више волимо да будемо „уписани у име Божанства нашег оваплоћеног Бога“. .” Када се сада народи окупљају да одстране слободну вољу човека, ми верници се окупљамо да објавимо да  дајемо своје животе Ономе који је узео људску природу да нас уведе у други народ – у само Царство Божије.
Бог постаје човек ради спасења човека; узевши саму природу коју је створио по свом лику и подобију. Између осталог, Свети Оци виде „образ Божији” као слободну вољу. Према Светом Јовану Дамаскину, „по лику Божијем“ нам открива разумну моћ и слободну вољу дату човеку (Тачно излагање православне вере 2, 12, ПГ 94, 320). Разумна моћ је способност човека да суди и дели ствари према ономе што је Божије, а слободна воља је моћ човека да ради или у складу са вољом Божијом, или против ње. Ово тумачење се посебно среће у делима светог Максима Исповедника. Чак је и само спасење човечанства, које је разлог Оваплоћења, ствар наше слободне воље. Свети Максим Исповедник нам каже: „Тајна спасења припада онима који добровољно учествују у њој , јер се нико не може приморавати да је прихвати“ (О молитви „Оче наш“). На тај начин се човеку даје право да добровољно бира добро или лоше. А да није тако, онда нико не би могао бити праведно награђен или кажњен за било шта, јер не би било у нашој вољи да се бирају наши добри или лоши кораци. Непријатељ наших душа није био у стању да уклони од нас лик Божији по коме смо створени, па је овај лик једноставно укаљао грехом наших праотаца. Христовим оваплоћењем, а потом и тајном крштења, Христос обнавља овај „Образ Божији“ у нама. Он нас не приморава да идемо за Њим, већ нас позива, и призива к себи (в. Св. Григорије Палама, Посланица најскромнијој међу монахињама, Ксени). Као што нам каже 1. посланица Коринћанима (3.глава:9 . стих) на тај начин смо „сарадници Божији“.
Љубљени, данас, на много начина, различите силе покушавају да уклоне нашу слободну вољу од нас. Не само да је оно што морамо да радимо у друштву ограничено (и често с правом), већ је и само наше право да доносимо одлуке које се тичу нас самих жртвовано богу наметнутог страха. Шта на ово каже свети Максим Исповедник? У својим Коментарима на списе светог Дионисија Ареопагита (ПГ 4, 308 А), свети Максим пише: „Уклоните од нас слободну вољу и тада нисмо ни Икона Божија, нити смо  размне душе.
Христу драгоеног човека, ни човек ни анђео са Неба нису могли поново привући слободном вољом назад Богу. И тако се изврши „тајна која беше сакривена од векова и поколења, а сада се сада јави Светима Његовим“ (Колошанима 1:26).
„Христос долази да обнови лик који је створио у почетку!“ (Тропар празника Рођења Христовог).

Молећи оваплоћеног Христа за  „Подобије Божије у нама“,

+ Филаретос, епископ Палинија и западноевропски